Zoran Milosavljević
Зоран Милосављевић (Београд, 21. децембар 1939 — Kардица, Грчка, 31. јул 1983), српски позоришни и филмски глумац, члан драме и вд. уметнички директор Југословенског драмског позоришта. Шездесетих година веома популаран филмски глумац у Југославији. Од оснивања 1970. радио на Студију Б. Погинуо у саобраћајној несрећи у Грчкој, 31. јула 1983. године.
Дебитовао је, као студент друге године улогом припадника француског покрета отпора (Фелисијен Ертел) у филму Не убиј (Ту не туерас поинт, 1961) француског режисера и глумца Kлод Отан Ларе (Цлауде Аутант-Лара, 1901-2000), који се о њему посебно похвално изразио. Филм, који је сниман у француско-југословенској копродукцији у студију у Kоштуњаку, од почетка синимања пратило је велико интересовање јавности, јер је његово снимање, а потом и приказивње било забрањено у Француској у време алжирског рата. Сценарио за филм написали су Жан Оранш (Јеан Ауренцхе) и Пјер Бост (Пиерре Бост), играли су француски глумци Сузан Флон (Сузанне Флон) и Лоран Терзијеф (Лаурент Терзиефф), немачки глумац Франк Хорст (Франк Хорст), а посебно је похваљена и музика Шарла Азнавура. Сцене у којима је Зоран Милосављевић био заједно са Франком Хорстом (Франк Хорст) оцењене су као „најпотресније".
Посебно је био познат по главној мушкој улози у филму Песма (1961), урађеном по истоименом роману Оскара Давича, а према сценарију и режији Радоша Новаковића. Избор глумаца, као и снимање овог филма у медијима је праћено са посебном пажњом. У то време Песма је био веома познат роман и обавезна школска лектира.
За улогу у филму Песма премијерно приказаном на 8. Пулском фестивалу 1961. добио је од званичног жирија награду „Младост“ за најбољег младог глумца.
Главну мушку улогу играо је и у филму Степенице храбрости (1961), по сценарију и у режији Ота Денеша. Партнерку, главну женску улогу играла је Душица Жегарац.
Играо је и у филмовима Радопоље (1963), Нож.(1967), Убиство на свиреп и подмукао начин из ниских побуда (1970).
Ови први филмови били су запажени и у иностранству , а његова прва појављивања на филму и у позоришту наишла су на похвалу критике. За улогу у Песми све критике су биле похвалне, што је потврдила и награда на Пулском филмском фестивалу.
Имао запажене улоге и у позоришту, телевизијским и радио драмама. Kасније се углавном посветио позоришту у матичној кући, Југословенском драмском позоришту, где од 1960. игра у представама, да би, одмах по завршетку студија 1. септембра 1963. постао члан драме.
Током више од двадесетогодишњег наступања у Југословенском драмском позоришту остварио је низ запажених улога, између осталих у Сну летње ноћи, Лепези Леди Виндермир, Тарелкиновој смрти, Зојкином стану и др.
